Matične ćelije iz pupčane vrpce - Kompletan vodič za buduće roditelje
Sve što treba da znate o čuvanju matičnih ćelija iz pupčane vrpce - potencijalne prednosti, postupak prikupljanja, cene i najčešća pitanja.
Matične ćelije iz pupčane vrpce - Sve što treba da znate
U poslednje vreme sve se češće govori o značaju čuvanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce novorođenčeta. Ova metoda nudi potencijalnu mogućnost lečenja brojnih bolesti, što je posebno važno za porodice sa genetskim predispozicijama za određena oboljenja.
Šta su matične ćelije i zašto su važne?
Matične ćelije su osnovne ćelije organizma koje imaju sposobnost da se razviju u različite tipove ćelija. One se nalaze u mnogim tkivima odraslih osoba, ali najveća koncentracija je u koštanoj srži i krvi. Naučnici su otkrili da se veliki broj izuzetno mladih i vitalnih matičnih ćelija nalazi u krvi pupčane vrpce novorođenčeta.
Koje bolesti se mogu lečiti matičnim ćelijama?
Trenutno je moguće lečiti više od 75 teških bolesti pomoću matičnih ćelija, uključujući:
- Leukemiju i druge malignite
- Poremećaje krvi
- Urođene poremećaje
- Poremećaje imuniteta
- Metaboličke poremećaje (uključujući šećernu bolest)
Postupak prikupljanja matičnih ćelija
Proces prikupljanja matičnih ćelija je potpuno bezbolan i bezopasan kako za majku tako i za novorođenče. Obavlja se neposredno nakon porođaja, nakon presecanja pupčane vrpce. Krv se sakuplja iz dela pupčane vrpce koji je vezan za placentu, a celokupni postupak traje samo nekoliko minuta.
Čuvanje matičnih ćelija
Nakon prikupljanja, matične ćelije se podvrgavaju analizama kako bi se proverilo njihovo zdravstveno stanje. Zatim se zamrzavaju na temperaturi od -196°C u gasovitoj fazi tečnog azota. U ovakvim uslovima, matične ćelije mogu ostati vitalne decenijama.
Ko može koristiti sačuvane matične ćelije?
Istraživanja pokazuju da čak četiri generacije iz jedne porodice mogu potencijalno koristiti matične ćelije novorođenčeta. Ovo uključuje i samog davaoca, njegovu braću i sestre, roditelje, a u nekim slučajevima i druge srodnike.
Vrste terapija matičnim ćelijama
Postoje dve osnovne vrste lečenja matičnim ćelijama:
- Autologno lečenje - korišćenje sopstvenih matičnih ćelija
- Alogeneično lečenje - korišćenje matičnih ćelija drugog, kompatibilnog davaoca
Autologno lečenje ima prednost jer eliminiše rizik od odbacivanja ćelija od strane organizma.
Gde i kako se čuvaju matične ćelije?
Trenutno u Srbiji ne postoji banka za čuvanje matičnih ćelija, pa se uzorki šalju u inostranstvo, najčešće u Belgiju. Cena čuvanja za period od 20 godina iznosi oko 1800-2500 evra, u zavisnosti od banke i zemlje. Nakon isteka ugovornog perioda, postoji opcija produženja čuvanja uz dodatnu godišnju naknadu.
Česta pitanja o matičnim ćelijama
Da li je postupak prikupljanja siguran za bebu i majku?
Da, postupak je potpuno bezbedan i ne utiče na tok normalnog porođaja. Ne zahteva nikakve modifikacije u postupku porođaja niti ranije presecanje pupčane vrpce.
Šta ako se rode blizanci?
U slučaju blizanaca, roditelji mogu odlučiti da sačuvaju matične ćelije samo jednog deteta ili oba. Mnoge banke nude popust za čuvanje ćelija drugog deteta.
Koliko dugo se mogu čuvati matične ćelije?
Standardni ugovorni period je 20 godina, nakon čega postoji mogućnost produženja čuvanja. Teoretski, pravilno sačuvane matične ćelije mogu ostati vitalne decenijama.
Da li svi treba da sačuvaju matične ćelije svog deteta?
Odluka zavisi od individualne situacije. Čuvanje je posebno preporučljivo u porodicama sa istorijom bolesti koje se mogu lečiti matičnim ćelijama. Svakako je važno dobro informisati se pre donošenja odluke.
Budućnost matičnih ćelija u Srbiji
Očekuje se da će u narednom periodu biti otvorena i banka matičnih ćelija u Beogradu, što će olakšati postupak za građane Srbije. Ovo bi trebalo da smanji troškove transporta i omogući lakši pristup ovoj važnoj preventivnoj metodi.
Zaključak
Čuvanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce predstavlja važnu investiciju u buduće zdravlje deteta i članova porodice. Iako postupak zahteva određena finansijska sredstva, potencijalne prednosti su značajne, posebno za porodice sa rizikom od određenih genetskih bolesti. Konačna odluka treba da bude rezultat temeljnog informisanja i razgovora sa lekarima.