HPV, Kondilomi i Rizici: Sve Što Treba da Znate

Humani papiloma virus (HPV) je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija koja može dovesti do stvaranja kondiloma, poznatih i kao polne bradavice. Ova tema izaziva mnoge nedoumice, strahove, a neretko i pogrešne dijagnoze. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti uzroke, simptome, dijagnostiku i mogućnosti lečenja, kao i preventivne mere poput vakcinacije.

Šta su kondilomi i kako nastaju?

Kondilomi, takođe poznati kao papilomi, virusne bradavice ili polne bradavice, su posledica infekcije HPV virusom. Ovaj virus prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće u genitalnom regionu, anusu ili ređe na drugim delovima tela. Postoji preko 80 tipova HPV virusa, od kojih neki izazivaju bezopasne kožne promene, dok drugi mogu dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Vrste HPV virusa i njihova opasnost

HPV se klasifikuje po brojevima, a najpoznatiji su:

• HPV 6 i 11 – Najčešći uzročnici kondiloma. Ovi tipovi obično ne izazivaju rak, ali izazivaju vidljive i neprijatne promene.
• HPV 16, 18, 31 i 45 – Povezani su sa rakom grlića materice i drugim malignim promenama. Ovi tipovi stvaraju ravne, gotovo nevidljive bradavice koje mogu postati opasne.

Kako dolazi do infekcije i koje su simptome?

HPV se prenosi seksualnim kontaktom, čak i blagim dodirom sluzokoža. Inkubacioni period može trajati od nekoliko nedelja do godinu dana, što znači da se simptomi mogu pojaviti dugo nakon zaraze.

Klinička slika kod muškaraca i žena

Kod muškaraca se kondilomi najčešće javljaju na:

• prepucijumu,
• frenulumu,
• sulcusu coronariusu,
• otvoru uretre.

Kod žena se najčešće nalaze na:

• zadnjem zidu vestibuluma vagine,
• velikim i malim usnama,
• perineumu,
• ređe u vagini i na grliću materice.

Kondilomi su obično mekani, izduženi, beličaste ili ružičaste boje, sa karakterističnom karfiolastom površinom. U naprednijim stadijumima mogu postati voluminozni, otežavajući svakodnevne aktivnosti.

Dijagnostika i mogućnosti lečenja

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a u nekim slučajevima i uz pomoć histoloških i imunoloških testova. Važno je naglasiti da se HPV ne može detektovati analizom krvi, jer virus ostaje na površini sluzokože.

Metode lečenja kondiloma

Lečenje može biti dugotrajno i zahteva strpljenje. Najčešće metode uključuju:

• Krioterapija (tečni azot) – Bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana dok promene ne nestanu.
• Laser – Koristi se za unutrašnje kondilome (vagina, rektum).
• Topikalne terapije – Podofilotoxin, trihlorsirćetna kiselina i 5-fluoracil krema.
• Hirurško uklanjanje – Za velike i uporne promene.

Važno je napomenuti da nijedna terapija ne uklanja virus iz organizma, već samo njegove vidljive manifestacije. Zbog toga su česti recidivi, a neophodna je kontrola i eventualno ponavljanje terapije.

Da li vakcine pružaju zaštitu?

U Srbiji su dostupne vakcine protiv HPV-a, koje štite od najopasnijih virusnih tipova povezanih sa rakom grlića materice. Vakcine se preporučuju devojkama između 9 i 26 godina, a najefikasnije su ako se prime pre početka seksualnog života.

Kako funkcionišu vakcine?

Vakcine se daju u tri doze, a štite od:

• HPV 16 i 18 (glavni uzročnici raka grlića materice),
• HPV 6 i 11 (uzročnici kondiloma).

Iako su vakcine skupe, one pružaju dugoročnu zaštitu i smanjuju rizik od razvoja kancera.

Zaključak: Šta je najvažnije?

Kondilomi su neprijatno stanje koje može izazvati strah i nelagodu, ali uz pravilan pristup i strpljenje mogu se uspešno kontrolisati. Ključni saveti:

• Uvek tražite drugo mišljenje ako postoji sumnja u dijagnozu.
• Ne paničite – ne svi tipovi HPV-a dovode do raka.
• Vakcinacija može značajno smanjiti rizik.
• Redovni ginekološki pregledi su ključni za prevenciju.

Imajte na umu da je HPV veoma raširen, ali da većina organizama sama eliminiše virus u roku od dve godine. Zdrav način života i jaka imunološka funkcija igraju ključnu ulogu u borbi protiv ove infekcije.